Kripto regulative u Srbiji

Vodič kroz zakone, poreze i regulativu

Ako ste obični građanin koji čuje o Bitcoinu, Ethereumu ili drugim kripto valutama, verovatno vas muči pitanje: da li je to uopšte legalno kod nas? Koliko poreza treba da platim ako prodam Bitcoin? Šta može da mi se desi ako ne prijavim zaradu? U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti sve što obični ljudi treba da znaju o zakonima i porezima vezanim za kripto valute u Srbiji i regionu Balkana, bez komplikovanih pravnih termina. Kompletan ovaj edukativni i informativni vodič kroz regulativu ću napisati tako da zbog lakšeg čitanja i razumevanja, tekst bude podeljen u nekoliko manjih segmenata. Nadam se da sam uspeo da olaksam. Pa da počnemo…

Šta su uopšte kriptovalute – jednostavno objašnjenje

Pre nego što krenemo sa zakonima, važno je da razumete osnove. Kriptovalute (eng. cryptocurrencies) su digitalni novac koji postoji samo u elektronskoj formi. Za razliku od dinara ili evra koje kontroliše Narodna banka Srbije ili Evropska centralna banka, kriptovalute funkcionišu bez centralne vlasti. Najpoznatija kriptovaluta je, kao što već svima vama uglavnom poznato, Bitcoin koji je nastao 2009. godine.​

Kriptovalute funkcionišu pomoću tehnologije koja se zove blockchain (lanac blokova). Zamislite to kao veliku knjigu u koju se upisuju sve transakcije, ali ta knjiga nije na jednom mestu – kopiju te knjige ima mnoštvo računara širom sveta. Svaka nova transakcija se upisuje u novi “blok” i nadovezuje na prethodni blok, stvarajući lanac. Zbog ovoga je veoma teško prevariti sistem jer bi bilo potrebno da neko promeni podatke na svim računarima istovremeno.​

Rudarenje (eng. mining) je proces u kome računari verifikuju transakcije i stvaraju nove kriptovalute. Ljudi koji to rade se zovu “rudari” i oni dobijaju nagradu u obliku kriptovaluta za svoj rad. Međutim, ovaj proces troši mnogo električne energije što je postalo kontroverzna tema.​

Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji – šta kaže država

Srbija je decembra 2020. godine usvojila Zakon o digitalnoj imovini, koji je počeo da se primenjuje od 29. juna 2021. godine. Ovim zakonom Srbija je postala jedna od prvih zemalja u svetu koja je sveobuhvatno regulisala ovu oblast. Zakon ne daje kriptovalutama status zvaničnog novca, ali ih priznaje kao oblik digitalne imovine koja se može kupovati, prodavati i posedovati.​

Kriptovalute su legalne u Srbiji, što znači da nije protivzakonsko da ih posedujete, kupujete ili prodajete. Međutim, one nisu zakonsko sredstvo plaćanja – ne možete njima direktno plaćati u prodavnicama kao dinarima. Narodna banka Srbije jasno ističe da ne izdaje kriptovalute niti ih garantuje.​

Zakon prepoznaje dve glavne vrste digitalne imovine:​

1. Virtuelne valute (kriptovalute) – kao što su Bitcoin, Ethereum itd.
2. Digitalni tokeni – uključujući NFT (non-fungible tokens ili nezamenljivi tokeni)​

Važno je da znate da rudarenje kriptovaluta je potpuno legalno u Srbiji. Zakon eksplicitno definiše rudarenje kao slobodnu delatnost koju mogu obavljati fizička i pravna lica bez posebnih uslova. Ovo čini Srbiju atraktivnom destinacijom za rudare jer su mnoge druge zemlje zabranile ili strogo ograničile ovu aktivnost.​

Šta zakon reguliše konkretno

Zakon o digitalnoj imovini pokriva više oblasti:​

• Izdavanje i trgovanje digitalnom imovinom
• Pružanje usluga povezanih sa kriptovalutama (menjačnice)
• Založno pravo na digitalnoj imovini
• Nadzor od strane Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti

Sve kompanije koje žele da pružaju usluge povezane sa kriptovalutama (kao što su kripto-menjačnice) moraju da dobiju dozvolu od Narodne banke Srbije. Do sada je izdato samo nekoliko dozvola, što garantuje da su licencirane platforme bezbednije za građane. Lista licenciranih menjačnica dostupna je na sajtu Narodne banke Srbije.​

Porezi na kriptovalute u Srbiji – koliko i kada plaćate

Sada dolazimo do dela koji najviše interesuje građane – porezi. U Srbiji se kriptovalute oporezuju, a osnovni princip je: plaćate porez samo kada prodate kriptovalutu i ostvarite profit. Samo držanje kriptovaluta (bez prodaje) se ne oporezuje.​

Porez na kapitalnu dobit – osnovna stopa

Kada prodate Bitcoin, Ethereum ili bilo koju drugu kriptovalutu za dinare ili drugu valutu, morate da platite porez na kapitalnu dobit od 15%. Ovaj porez se ne plaća na celu prodajnu cenu, već samo na razliku između prodajne i nabavne cene.​

Primer: Kupili ste Bitcoin za 200.000 dinara. Posle nekog vremena ste ga prodali za 300.000 dinara. Vaša dobit je 100.000 dinara (300.000 – 200.000). Na tih 100.000 dinara plaćate 15% poreza, što iznosi 15.000 dinara.​

Stopa od 15% važi i za fizička i za pravna lica. Ova stopa je usklađena sa poreskom stopom koja se primenjuje na kapitalnu dobit od akcija i hartija od vrednosti.​

Porez na rudarenje kriptovaluta

Ako se bavite rudarenjem, situacija je malo drugačija ali i povoljnija. Porez na rudarenje se takođe plaća po stopi od 15%, ALI samo na profit posle odbijanja troškova. To znači da možete oduzeti troškove električne energije, nabavke opreme i drugih stvari povezanih sa rudarenjem.​

Ključni uslov: Morate imati dokaze o troškovima – račune za električnu energiju, fakture za kupovinu opreme (grafičke karte, rigove), račune za održavanje itd. Ako nemate dokaze, porez se plaća na celokupnu prodajnu cenu kriptovaluta, što je mnogo manje povoljno.​

Primer: Izrudarili ste Bitcoin koji je u momentu rudarenja vredeo 500.000 dinara. Vaši dokumentovani troškovi (struja, oprema) iznose 200.000 dinara. Oporeziva dobit je 300.000 dinara (500.000 – 200.000), na šta plaćate 15%, odnosno 45.000 dinara poreza.​

Staking – dodatni prihodi od kriptovaluta

Staking je proces u kome držite određene kriptovalute u svom digitalnom novčaniku i za to dobijate nagradu (kamate). U Srbiji se prihodi od staking-a takođe oporezuju po stopi od 15%. Tretiraju se kao prihod od kapitala, slično kao kamata na štednju.​

Zamena kripto za kripto – da li se oporezuje?

Važno pitanje koje muči mnoge: šta ako menjam jedan Bitcoin za Ethereum, bez prebacivanja u dinare? Odgovor je da, to se takođe oporezuje. Svaka zamena jedne kriptovalute za drugu se smatra oporezivim događajem. U tom slučaju, “prodajna cena” je vrednost kripta koji ste dali u trenutku zamene, izražena u dinarima.​

Porezi na nasleđe i poklon

Ako nasleđujete ili dobijate na poklon kriptovalute, primenjuju se isti porezi kao i na drugu imovinu:​

• Primeiro nasledni red (deca, supružnik, roditelji) – oslobođeno poreza​
• Drugi nasledni red – 1,5% vrednosti​
• Treći i dalji red – 2,5% vrednosti​

Kako i kada prijaviti porez – praktičan vodič

Kada ostvarite kapitalnu dobit od kriptovaluta, imate obavezu da podnesete poresku prijavu u roku od 120 dana od isteka kvartala u kojem ste ostvarili dobit. To znači da ako ste prodali Bitcoin u februaru, prijavu morate podneti do kraja juna (120 dana od 31. marta kada se završava prvi kvartal).​

Korak po korak prijava poreza

1. Preuzmite obrazac PPDG-3R – ovo je zvanični obrazac za prijavu poreza na kapitalnu dobit​
2. Pripremite dokaze:
   • Izvod sa računa o uplati novca (kada ste kupovali kripto)
   • Izvod o prijemu novca (kada ste prodavali)
   • Izveštaj sa kripto menjačnice o transakcijama
   • Za rudarenje: računi za električnu energiju, fakture za opremu​
3. Popunite obrazac – možete to uraditi elektronski preko portala ePorezi ili u papirnoj formi​
4. Podnesite prijavu – elektronskim putem, neposredno u poreskoj upravi ili poštom​
5. Uplatite porez – nakon obrade prijave dobijate nalog za uplatu sa QR kodom koji možete platiti preko mobilnog bankarstva​

Najvažnije: Rok od 30 dana od kada novac legne na vaš račun nije zvaničan rok – zvanični rok je kvartalni (120 dana od isteka kvartala). Međutim, bolje je prijaviti što pre da izbegnete eventualne komplikacije.​

Šta ako ne prijavite porez?

Neprijava poreza može imati ozbiljne posledice. Banke u Srbiji prosleđuju podatke o svim transakcijama Poreskoj upravi. Ako Poreska uprava utvrdi da ste ostvarili prihod od kriptovaluta a niste prijavili porez, možete očekivati:​

• Obavezu plaćanja kamate na neplaćen porez
• Prekršajnu odgovornost i novčane kazne
• Mogućnost pokretanja postupka za utaju poreza

Kazne za neprijavu mogu biti značajne, pa je najbolja opcija da uvek blagovremeno prijavite i platite svoj porez.​

.​

Praktični saveti za građane

Na osnovu svega navedenog, evo ključnih saveta za sve koji se bave ili planiraju da se bave kriptovalutama u Srbiji:

1. Vodite preciznu evidenciju – čuvajte sve dokaze o kupovini i prodaji kriptovaluta. To uključuje snimke ekrana, izvode sa menjačnica, potvrde o transakcijama. Ovo će vam biti potrebno prilikom prijave poreza.​

2. Koristite licencirane menjačnice – proverite da li platforma na kojoj trgujete ima dozvolu Narodne banke Srbije. Lista je dostupna na sajtu NBS. Možete ih naći ovde.​

3. Prijavite porez na vreme – kvartalni rok od 120 dana može zvučati daleko, ali vreme brzo prolazi. Bolje je prijaviti odmah nego čekati do poslednjeg trenutka.​

4. Za rudarenje čuvajte račune – ako se bavite rudarenjem, obavezno čuvajte sve račune za električnu energiju i opremu. To vam može značajno smanjiti poresku obavezu.​

5. Ne pokušavajte da sakrijete prihode – banke prijavljuju transakcije Poreskoj upravi, pa pokušaj izbegavanja plaćanja poreza može dovesti do kazni i kamata.​

6. Budite svesni rizika – Narodna banka Srbije upozorava da kriptovalute nisu garantovane i da njihova vrednost može značajno fluktuirati. Ulažite samo novac koji možete priuštiti da izgubite.​

7. Edukujte se – svet kriptovaluta se brzo menja. Pratite vesti o promenama zakona i regulative kako biste bili u toku sa svojim obavezama.​

Zaključak

Srbija je napravila veliki korak donošenjem Zakona o digitalnoj imovini i time postala jedan od lidera u regionu kada je u pitanju regulacija kriptovaluta. Za obične građane to znači da postoji jasan pravni okvir u kojem mogu legalno da poseduju, trguju i rudare kriptovalute.​

Najvažnije stvari koje treba zapamtiti:

• Kriptovalute su legalne u Srbiji ali nisu zakonsko sredstvo plaćanja​
• Porez se plaća samo na profit pri prodaji, po stopi od 15%​
• Rudarenje je dozvoljeno i ima povoljniji poreski tretman ako imate dokaze o troškovima​
• Prijavite porez kvartalno u roku od 120 dana od isteka kvartala​
• Koristite licencirane menjačnice za bezbednost​

U poređenju sa regionom, Srbija ima najjasniju i najpovoljniju regulativu za sve one koji se bave kriptovalutama. Dok druge zemlje još uvek rade na svojim zakonima ili nemaju nikakvu regulativu, Srbija već tri godine ima funkcionalan sistem koji omogućava građanima da bezbedno učestvuju u ovoj novoj ekonomiji.​

Za sve dodatne informacije i konkretna pitanja, preporučujemo da se obratite poreskom savetniku ili direktno Poreskoj upravi Republike Srbije. Takođe, pratite zvanični sajt Narodne banke Srbije za listu licenciranih kripto-menjačnica i sve najnovije izmene propisa