Odluka predsednika Donalda Trumpa da podigne globalnu tarifu na uvoz sa 10% na 15% predstavlja najznačajniji trgovinski potres u poslednjih nekoliko godina, izazivajući momentalne reakcije na svim svetskim berzama.
Ova mera je usledila manje od 24 sata nakon što je Vrhovni sud SAD presudio protiv legalnosti njegovog prvobitnog plana, navodeći da je predsednik prekoračio ovlašćenja koristeći Zakon o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) bez odobrenja Kongresa. Umesto da se povuče, Trump je aktivirao Član 122 Zakona o trgovini iz 1974. godine, instrument koji nikada ranije nije korišćen u ovom obimu, a koji dozvoljava predsedniku da nametne tarife do 15% na period od 150 dana u slučaju velikih platnih deficita. Ova “tarifna ofanziva” direktno ugrožava dogovorene trgovinske sporazume sa Evropskom unijom i Velikom Britanijom, dovodeći do pauziranja ratifikacije važnih ugovora u Evropskom parlamentu. Zvaničnici iz Brisela su jasno poručili da je “dogovor dogovor” i da jednostrano povećanje nameta iznad dogovorenih granica predstavlja kršenje međunarodnog prava, što bi moglo dovesti do uvođenja recipročnih mera.
Ekonomske implikacije ovih tarifa su višestruke i pogađaju gotovo svaki sektor američke i globalne ekonomije. Dok administracija tvrdi da su ove mere neophodne za revitalizaciju domaće proizvodnje, ekonomisti upozoravaju da će krajnji teret pasti na američke potrošače i preduzeća kroz više cene uvoznih komponenti. Izuzeci su napravljeni samo za kritične minerale, metale, farmaceutske proizvode i robu koja je u skladu sa USMCA sporazumom iz Kanade i Meksika. Na finansijskim tržištima, vest je dovela do nagle rotacije kapitala iz akcija u sigurnija sredstva poput zlata, koje je zabeležilo rast od 2,4%. Kripto tržište je reagovalo ekstremno burno, sa Bitcoinom koji je izgubio 5% vrednosti u roku od dva sata, brišući nedelje dobitaka usled kaskadnih likvidacija. Odluka administracije da radi na “legalno dopustivim” tarifama tokom perioda od 150 dana sugeriše da nas očekuje duga pravna i ekonomska bitka koja će oblikovati investicionu klimu u narednim mesecima.
Uvođenje tarifa od 15% direktno je pogoršalo tržišni sentiment, gurajući investitore u odbrambene pozicije. Kratkoročno, ovo stvara prodajni pritisak na Bitcoin kao visokorizičnu imovinu, dok srednjoročno može podstaći inflaciju, što paradoksalno može ojačati narativ o Bitcoinu kao oskudnom digitalnom sredstvu.
