Nov talas tenzija oko Hormuškog moreuza i sumnje u mirovne pregovore SAD–Iran ponovo su podigli cenu nafte i pritisli rizičnu imovinu, uključujući Bitcoin. BTC je pao na oko 74.000 dolara uz naglašenu nervozu investitora
Bliskoistočna geopolitička kriza ostaje ključni makroekonomski faktor koji oblikuje tokove kapitala i cene energije širom sveta. Hormuški moreuz, kroz koji prolazi značajan deo globalnog izvoza nafte, postao je ponovo epicentar tenzija nakon novih incidenata koji su doveli do delimičnih ili privremenih obustava saobraćaja. U takvom okruženju, tržišta rizične imovine, od akcija do kriptovaluta, reaguju pojačanom volatilnošću, dok se ulagači okreću energetskim i defanzivnim sektorima.
Prema regionalnim kripto izveštajima, Bitcoin je jutros (20. aprila) pao na oko 73.962 dolara, što predstavlja pad od oko 2,3 procenta u odnosu na prethodni dan, u trenutku kada je zatvaranje Hormuškog moreuza ponovo stavilo fokus na naftu i energetske šokove. Istovremeno, globalni indeks straha i pohlepe za kripto, koji je dan ranije bio na 27 poena i signalizirao režim „straha“, potvrđuje da tržište ulazi u fazu defanzive nakon niza neuspešnih pokušaja probijanja iznad 75.000–78.000 dolara. Tržišna kapitalizacija kripta kreće se oko 2,62 biliona dolara uz 24-časovni obim trgovanja od oko 97,6 milijardi dolara, što je oko 15 procenata ispod sedmodnevnog proseka i ukazuje na kompresiju volumena i oprez investitora. Bitcoin dominacija raste na oko 57,5 procenata, dok altkoini trpe oštrije padove – Solana beleži pad od preko 3 procenta u 24 sata, što naglašava migraciju kapitala iz rizičnijih segmenata ka BTC-u. Analize trading deskova naglašavaju da BTC treći put u nedelji testira ključni nivo podrške na 75.000 dolara, uz niži od prosečnog obima na silazu, što sugeriše nedostatak agresivnih prodavaca ali i odsustvo ubedljive kupovne podrške. Projekcije za naredne sesije ukazuju na bazni scenario konsolidacije u rangu 75.000–77.000 dolara uz povremene skokove volatilnosti usled tanke likvidnosti, posebno tokom vikenda. Investitori prate i širi makro okvir, uključujući rast inflacije u SAD na 3,3 procenta na godišnjem nivou, skok očekivanja inflacije domaćinstava iznad 4 procenta i mogućnost dodatnih reakcija Federalnih Rezervi, što dodatno utiče na percepciju rizika. Istovremeno, IMF i S&P Global upozoravaju da bi rat na Bliskom istoku mogao da obori globalni rast na 3,1 odnosno 2,4 procenta u 2026. godini, uz porast globalne inflacije i pritisak na budžetske deficite, što ostavlja manje prostora za monetarne i fiskalne intervencije u slučaju dublje recesije.
Aktuelne geopolitičke tenzije i zatvaranje Hormuškog moreuza deluju kao kratkoročni pritisak na Bitcoin, gurajući ga ispod 74.000 dolara, ali istovremeno jačaju narativ o BTC-u kao dugoročnom hedžu protiv geopolitičkog i inflacionog rizika. Za ETH, okruženje viših energenata i usporenog rasta može značiti slabiju potražnju za rizičnim DeFi strategijama, pa će njegova cena verovatno zaostajati za BTC-om u periodima pojačane averzije prema riziku. Solana, kao visoko volatilna mreža orijentisana na performanse i špekulativni kapital, mogla bi pretrpeti dublje povlačenje likvidnosti u scenariju jačanja energetskog šoka i daljeg pada globalnog rasta. Tržišni sentiment je u zoni straha, što povećava verovatnoću prinudnih likvidacija i amplifikacije pokreta cena pri svakom novom geopolitičkom naslovu. Institucionalno poverenje ostaje uslovno – investitori koriste BTC ETF-ove kao taktički alat, ali su spremni da brzo smanje izloženost ukoliko se rat u regionu proširi ili dovede do dugotrajnog skoka cene nafte.
