Evropska unija je 23. jula usvojila 21. paket sankcija protiv Rusije, koji prvi put direktno uvodi mogućnost potpune zabrane kripto-usluga iz trećih zemalja kada služe za zaobilaženje sankcija. Mere obuhvataju 14 kripto-povezanih platformi i subjekte vezane za prekograničnu mrežu A7.
EU širi sankcije na kripto-operatere van svojih granica
Evropska unija proširila je finansijske sankcije protiv Rusije na kripto-infrastrukturu za koju smatra da se koristi za izbegavanje postojećih ograničenja. Savet EU je 23. jula usvojio 21. paket restriktivnih mera, uz 218 novih pojedinačnih oznaka — 48 fizičkih lica i 170 pravnih subjekata.
U delu koji se odnosi na finansijski sektor, EU je zamrzla imovinu i zabranila stavljanje sredstava na raspolaganje za 94 ruske banke i velike finansijske institucije. Takođe je proširena zabrana transakcija na dodatne 33 ruske kreditne i finansijske institucije.
Za kripto-tržište je najvažnije to što je zabrana transakcija proširena na 14 platformi povezanih sa kripto-uslugama. Prema saopštenju Saveta EU, one su registrovane ili posluju iz Gruzije, Paname, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Maršalskih Ostrva, Kirgistana i Belorusije.
EU nije javno navela imena svih 14 platformi u samom saopštenju. Zato nije opravdano unapred zaključiti da se mera odnosi na bilo koju konkretnu veliku globalnu berzu samo na osnovu zemlje njenog poslovanja ili registracije.
Paket uključuje i četiri oznake povezane sa prekograničnom mrežom A7, uključujući njene nove veze sa Afrikom. A7 mreža i stablecoin A7A5 već su bili predmet pažnje analitičkih kompanija i zapadnih institucija zbog sumnji da se koriste kao alternativni kanal za međunarodna plaćanja povezana sa Rusijom.
Najznačajnija nova pravna alatka je mogućnost potpune zabrane kripto-usluga iz trećih zemalja. To znači da EU ubuduće može zabraniti svaku transakciju između operatera iz EU i kripto-provajdera van Unije ako je taj provajder korišćen za zaobilaženje sankcija u korist Rusije.
Ovo nije opšta zabrana kriptovaluta niti zabrana korišćenja kripto-platformi van EU. Reč je o ciljanom instrumentu koji Evropskoj uniji daje osnov da preseče veze evropskih kompanija, banaka i kripto-servisa sa određenim inostranim pružaocima usluga kada postoji sankcioni rizik.
Mera pokazuje da se sankcioni nadzor više ne završava na bankama i tradicionalnim platnim kanalima. Kripto-platforme, stablecoin infrastruktura, OTC posrednici i prekogranični pružaoci usluga sada su mnogo direktnije uključeni u evropski okvir za sprečavanje zaobilaženja finansijskih sankcija.
Šta ovo znači za korisnike i kripto-industriju
Za prosečnog korisnika iz Srbije ova odluka ne donosi neposrednu zabranu trgovanja Bitcoinom, Ethereumom ili drugim kripto-imovinama. Ipak, platforme koje posluju sa evropskim korisnicima moraće pažljivije da proveravaju tokove sredstava, povezane adrese, jurisdikcije i poslovne partnere.
Za berze i kripto-servise, naročito one koji rade sa korisnicima iz EU, povećava se rizik od dodatnih provera, blokiranja transfera i raskida odnosa sa partnerima koji su označeni kao sankciono rizični. Stablecoin izdavaoci i pružaoci infrastrukturnih usluga takođe mogu biti pod većim pritiskom da sprovode strože kontrole.
Uticaj na tržišni sentiment
Vest je regulatorno negativna za netransparentne prekogranične kripto-servise i infrastrukturu koja se koristi za izbegavanje sankcija. Za najveće regulisane berze i tržište BTC-a kao celinu neposredan efekat bi trebalo da bude ograničen, ali dugoročno jača trend prema strožoj identifikaciji korisnika, kontroli transakcija i regulatornoj podeli tržišta po jurisdikcijama.
Izvori
Savet Evropske unije – 21. paket sankcija
CoinDesk – mere protiv 14 kripto-platformi i mreže A7
